Уређаји за праћење кућних љубимаца обично користе ГПС и БеиДоу сателитско позиционирање, допуњено Ви-Фи позиционирањем, ЛБС базном позицијом и АГПС-потпомогнутим позиционирањем да би се постигло више-унутарње и спољашње позиционирање на више нивоа. Штавише, неки новији уређаји за праћење користе самоорганизујућу мрежну технологију, независно од јавних мобилних мрежа и њихових накнада за услуге. Једна мала базна станица може да покрије домет од приближно 2,5 километара и подржава истовремено праћење више кућних љубимаца. Њихова тачност позиционирања може да достигне 2,5 метара, или у распону од 5-10 метара.
Рани пренос података се ослањао на 2Г мреже, али сада се 4Г ЛТЕ, Цат М1 и НБ-ИоТ ниске{4}}мрежне технологије-мрежне технологије обично користе за пренос података, подржавајући праћење у реалном времену-. Због постепеног укидања 2Г мрежа, технологија је еволуирала ка НБ-ИоТ-у у комбинацији са Ви-Фи и позиционирањем базне станице.
Основни хардвер, као што су одређени НБ-ИоТ чипови, има ниску потрошњу енергије (0,9 μА у ПСМ режиму), малу величину (13×14 мм) и високу интеграцију, што их чини погодним за праћење. Уређаји постижу контролу потрошње енергије коришћењем чипова мале{5}}не енергије и комуникационих решења (као што су НБ-ИоТ и Цат М1), при чему неки уређаји постижу време приправности од неколико месеци или чак годину дана. Индустрија доживљава брзу технолошку итерацију, а неки производи у развоју раде на продужењу трајања батерије локатора на месец дана.
